Ja kad sam bila mala, što skoro da nije bilo nikad, ja sam htela da budem Hajdi. Nije Klum, nego ona što ima dedu namćora, koji ustvari nije namćor, i jariće, koji i jesu jarići, i druga Petra, koji je ustvari samo drug, i drugaricu Klaru; i koja vitla po planini, i pije mleko iz plekane šolje, i jede sir na drvenom stolu, i spava u krevetu od slame; i ne ide u školu. Dobro ide, tj ne ide, nego škola dolazi kod nje, al' to je kad ode kod Klare u Frankfurt.

Hajdi je jedan super lik. I bolja je sto puta od Hari Potera. Prvo, Hajdi nema toliko delova, što je čini mnogo lakšom za čitanje. Drugo, Hari Poter je nabudžen sa toliko efekata, raznoraznih moći, nadmoći i nemoći, da odmah znaš da je to samo kobajagi. I treće, Hajdi je devojčica, a devojčice su em lepše, em bolje, em pametnije, em ih ima 52%! 

Iako su drugi želeli da postanu učiteljice, doktori, Lepa Brena, ja sam oduvek  htela samo da budem Hajdi. Dobro de, htela sam jedno vreme da budem i Belami. Onaj što ima svoj svet. I bradu. I što se prvo lepo zavali na livadu, pa ti prstom pokaže na biljčicu i lepo te upozna sa njom. Ili se prisloni na neku stenu, otkine malo mahovine i protrlja je prstima, a ti se misliš hmm, kako je mahovina jedna fina, meka stvar, a raste na tako 'ladnoj steni. Al' ovo nije Lujka u epizodi Bellamy's world, nego Hajdi. I nije, bre, Klum.

Oduvek su me impresionirali ljudi koji još kao deca imaju jasnu predstavu o tome šta će postati. Kao, imaju timetable, isplaniran život u excell-u, sa sve formulama. Ima, doduše, i onih koji/e misle da će postati balerine samo zato što imaju klempave uši i male sise. Ni oni/one me ništa manje ne impresioniraju, čak ni kad postanu knjigovođe, jer, dok paraju lustere svojim punđama na knjigovodstvenoj zabavi, stvarno mogu i da liče na balerine.

Ja, sad, kad sam odrasla, što skoro da nisam nikad, ja sam postala Hajdi. Od silnog mleka, kiseonika i nadmorske visine, mož' samo da mislite kak'a sam. ;)

Moram da idem sad. Deda me zove da zakucam neku ogradu.

Posle će da nam dođu oni sa b92 da nas snimaju za emisiju o neženjama. Deda samo želi da me vidi srećnu. Nekad, uveče, kad sedimo pred kućom i zavijamo cigare, deda mi kaže..."Hajdi, dete, što ne dovedeš nekog momčića? Deda će da se preseli u letnju kujnu da vam ne smeta. Ne valja, dete, to, da ostaneš pusta i ničija. Čovek je strvinče što nije rođeno da živi samo. Jes, navikne se na sve. Al' srce pusto, a vetrovi duvaju."

Samo da dedu posluži zdravlje. Ima da pustim šator pod ručnu. Klara će da pokupi trubače na putu iz Frankfurta, a Petra ću da uzmem za devera.

Ehhhh...ne znate vi Hajdi. ;) Neće ograda sama da se zakuca!